5G u Srbiji: Činjenice, očekivanja, planovi

Blog author: Dejan Vukobratović
Language: Serbian
Length: 4350 words (15 mins)
Date: 20.09.2019.

Na linku ispod možete naći tekst na temu uvođenja 5G tehnologije u Srbiji u realizaciji tima Vojvođanskog istraživačko analitičkog centra i novinarke Marije Grbić:

http://voice.org.rs/revolucionarni-pomaci-u-5g-mrezi-u-srbiji-tek-2030/

Proširenu verziju teksta donosimo u nastavku u formi bloga (koji predstavlja autorovo lično mišljenje).

1. Koji su preduslovi za uvođenje 5G mreže u Srbiju osim aukcije za kupovinu spektra koja bi trebalo da bude raspisana sledeće godine? (Da li je Srbija tehnički i infrastrukturno spremna za 5G tehnologiju).

Ne postoje značajni tehnološki i infrastrukturni preduslovi za uvođenje 5G mreže. Proces razvoja, a nakon toga i uvođenja mobilne tehnologije je postepen. Ceo proces diktira standardizaciono telo koje se naziva 3GPP (https://www.3gpp.org/) u kojem učestvuju svi ključni industrijski igrači (npr. proizvođači čipova kao što su Qualcomm, Mediatek ili Intel, ili proizvođači opreme kao što su Ericsson, Huawei, ZTE, Samsung ili Nokia) i mobilni operateri koji imaju značajne istraživačke timove (npr. China Mobile, T-Mobile, NTT-DoCoMo). 3GPP to čini kroz periodično objavljivanje novih izdanja (Release) 3GPP standarda (na svake 1-2 godine) koji donose novi skup unapređenja mobilne tehnologije u odnosu na prethodni standard.

Četvrta generacija (4G) je započela 2008. godine sa izdanjem 8 (Release 8) 3GPP standarda i od tada je doživela 6 novih unapređenja u periodu od 10 godina. Neka izdanja se posebno „brendiraju“ ako donose značajnija unapređenja. Polazno izdanje 8 iz 2008. godine je dobilo osnovni naziv LTE (Long-Term Evolution) za 4G tehnologiju, dok je izdanje 10 iz 2011. godine „pojačalo“ ovaj naziv na LTE Advanced (LTE-A), a izdanje 13 iz 2016. je nazvano LTE Advanced Pro (ovaj standard se često naziva i 4.5 G).

Mobilni operateri u Srbiji su danas u „sinhronizmu“ sa uvođenjem i unapređenjima 4G tehnologije. Svi mobilni operateri imaju solidno razvijenu 4G LTE mrežu i većina njih, kroz blagovremeno softversko ili hardversko unapređenje 4G opreme, prati nova izdanja 3GPP standarda i time unapređuje svoju 4G mrežu prema poslednjim izdanjima (LTE-A ili LTE-A Pro).

Poslednje izdanje 3GPP standarda (izdanje 15) je usvojeno u Decembru 2017. i dostiglo je tehničke ciljeve koji su definisani za 5G tehnologiju, pa je ovaj standard nazvan 5G New Radio (NR). U paraleli sa finalizacijom standarda, od početka 2018 pa sve do danas, proizvođači čipova su ponudili nove serije 5G čipova, proizvođači opreme (prvo baznih stanica a onda i mobilnih terminala) su ponudili prva komercijalna rešenja, a mobilni operateri su počeli prve instalacije 5G baznih stanica. Time se praktično ceo „ekosistem“ postepeno prebacuje na 5G tehnologiju.

Upravo zbog postepenog uvođenja, prvo izdanje 5G standarda unapređuje samo radio-deo mreže (drugim rečima, mobilni operater mora instalirati „samo“ nove 5G NR bazne stanice), dok se ostatak mreže (tzv. jezgro ili „core“) i dalje oslanja na 4G tehnologiju. Zbog toga se ovaj prvi 5G standard naziva i „Non-Stand Alone (NSA)“ jer ne predstavlja odvojenu 5G mrežu već neku vrstu 4G/5G hibrida. „Stand-Alone (SA)“ 5G mreža biće standardizovana tokom 2020. godine. Nakon aukcije spektra, mobilni operateri u Srbiji mogu da započnu sa instalacijom 5G NR baznih stanica uz odgovarajuću adaptaciju 4G jezgra mreže, dok će se potpuni prelaz na 5G dešavati u narednih nekoliko godina. Kao što se to dešava i drugde u svetu, ovo će se dešavati prvo u urbanim sredinama, gde nove tehnologije imaju najveći broj potencijalnih korisnika.

Razvoj mobilnih tehnologija je jedan kontinualan poduhvat izuzetno velike industrije koju čine brojni svetski giganti. U tom smislu, 5G zapravo nije ništa toliko novo koliko se predstavlja (možda zbog reklame?) Dok pričamo o 5G, prvi istraživački koraci ka 6G tehnologiji su već započeli i nove tehnologije koje će dalje unaprediti mobilne komunikacije se već testiraju u akademskim i industrijskim laboratorijama širom sveta. Sa obzirom da se nova generacija javlja približno svaku dekadu, možemo očekivati da će prva izdanja 3GPP standarda koja će nositi oznaku 6G biti dostupna do 2030, a do tada će 5G biti unapređen nekoliko puta u okviru nadolazećih izdanja 3GPP standarda.

2. Ako se 2020. godine reši pitanje spektra za 5G, kako bi tekao put ulaska te tehnologije u Srbiji? Šta su naredni koraci?

Prvi korak je svakako aukcija spektra. U prvoj fazi 5G predviđa upotrebu frekvencijskih kanala u opsegu do 6 GHz. Već je izvesno da će za ruralna područja i velika pokrivanja to biti opseg oko 700 MHz, dok je za urbana područja najviše biti korišćen opseg između 3.4-3.8 GHz. Ovo je veoma mala promena u odnosu na postojeću 4G tehnologiju. U drugoj fazi, tamo gde su potrebni veliki protoci zbog velike gustine korisnika, biće u upotrebi opseg iznad 6 GHz, gde će prvi opseg za ovu upotrebu biti onaj između 24 – 27 GHz. Ovaj opseg tehnološki i istraživački je danas najinteresantniji jer podrazumeva kompaktne bazne stanice koje integrišu stotine antenskih elemenata i u stanju su da dinamički usmeravaju signal u pravcu korisnika.

Posle aukcije spektra, naredni koraci su isključivo stvar mobilnih operatera i njihove procene tržišta i mogućeg profita. Kao i do sada, brzina uvođenja nove tehnologije često je balans između procene profita i stepena popularnosti novih 5G servisa kod korisnika, i stepena povrata investicija realizovanih prethodnom 4G tehnologijom. Naravno, veliki udeo u odluci o uvođenju nove tehnologije često igra i marketinški efekat pionira na tržištu, pa se operateri često trude da budu prvi koji će ponuditi nove servise makar i uz početne gubitke. Verujem da će svi mobilni operateri u Srbiji nakon aukcije spektra krenuti u realizaciju 5G mreže i ponude 5G servisa makar u početku isključivo u urbanim područjima.

Ovde je važno naglasiti da je situacija donekle drugačija na globalnom tržištu, gde tržišni uslovi neće biti dominantan kriterijum kao što je to bio slučaj sa 4G tehnologijom. Osnovni razlog za ovaj „poremećaj“ je dramatičan rast kineske mobilne industrije i mobilnih operatera. Naime, sva tri mobilna operatera u Kini su državno vlasništvo i u njihovom slučaju, država je spremna za ogromne investicije u infrastrukturu kako bi preuzeli globalnu dominaciju ne samo u razvoju, već i u upotrebi 5G tehnologije, što znači prvenstvo u iskustvu i razvoju novih pametnih 5G servisa. Pri tome su u pitanju ogromni sistemi koji mogu u potpunosti da demonstriraju viziju nove 5G tehnologije. Kao primer, China Mobile mreža poseduje oko 2.4 miliona baznih stanica na svojih 925 miliona pretplatnika (npr. Srbija se može pokriti sa oko 2000 baznih stanica), dok se npr. kompletan saobraćaj u centralnom Shenzhenu, gradu koji je za 37 godina narastao od ribarskog sela do 20 miliona stanovnika, danas upravlja i optimizuje na bazi Huawei „Traffic Brain“ sistema sa milionima senzora i kamera za kontrolu saobraćaja. Sa druge strane, u tržišno-orjentisanim zapadnim ekonomijama mobilni operateri su „prepušteni“ tržištu i njima prvo sledi značajna investicija u zakup spektra (gde se država kroz aukciju trudi da im proda spektar što skuplje), a potom i velika investicija u 5G infrastrukturu. Postavlja se pitanje da li će mobilni operateri na zapadu izdržati ovu utakmicu sa kineskim operaterima bez pomoći ili olakšica od strane države.

Srpska ekonomija je u smislu mešavine tržišne-orjentacije i upliva države sličnija kineskoj, iako naravno u odnosu na kinesku zanemarive veličine. Jedan od tri mobilna operatera je u vlasništvu države. Ukoliko se srpska vlada na neki način odluči da stimuliše razvoj 5G tehnologije, ovo bi svakako trebalo da bude ciljano i usklađeno sa postojećim proizvodnim i IT potencijalima. Primer ovakvih aktivnosti je projekat Telekomove LoRa Internet of Things mreže što svakako predstavlja značajan podsticaj razvoju IoT tehnologije u Srbiji.

3. Gde bi 5G tehnologija trebalo da se primenjuje u Srbiji? Da li je to neki sektor privrede? Koji? Da li bi se 5G najpre primenjivao u privredi, a nakon toga u domaćistvima odnosno u svakodnevnim potrebama građana?

Za odgovor na ovo pitanje, prvo treba razumeti šta 5G obećava, a šta trenutno nudi, kao i određene pozitivne korake koji su se desili u poslednjim izdanjima 4G tehnologije. Kroz ovu diskusiju možemo paralelno da procenimo šta od ovih promena može biti interesantno u Srbiji.

5G je zamišljen kao revolucionarni pomak u odnosu na 4G tehnologiju. 5G treba da podrži tri osnovna servisa koja su poznata po skraćenicama eMBB, mMTC i URLLC (telekomunikacije su nažalost prepune ovakvih skraćenica).

Osnovni servis je eMBB (enhanced mobile broadband) što bi trebalo da predstavlja unapređenje onoga što 4G nudi, a to je mobilni internet. 5G eMBB treba da ponudi prosečan protok meren u stotinama Mbps, pa čak i do 1 Gbps po korisniku. Ovo je interesantno pre svega naprednim multimedijalnim servisima, npr. distribuciji ili razmeni video sadržaja u HD ili UHD rezoluciji (4K i 8K video), 360⁰ video bilo za napredne video sadržaje gde gledalac samostalno menja ugao posmatranja, ili za primene u domenu virtualne realnosti (VR), što će dalje da unapređuje npr. socijalne mreže ili platforme za distribuciju korisnički-kreiranog sadržaja (npr. video blogovi). Konačno, ove tehnologije su ključne u ogromnoj i rastućoj industriji kompjuterskih igara (setimo se vesti od pre par dana o 16-godišnjem dečaku koji je osvojio Fornite World Cup i zaradio 3M $, dakle, zarada u nivou osvajanja Grand Slam teniskog turnira). Zbog svega ovoga, eMBB će biti „radna snaga“ 5G tehnologije, servis u kojem će mobilni operateri prepoznati prvu priliku za profit kroz nove korisnike uglavnom u urbanim sredinama. Država takođe treba da prepozna važnost 5G eMBB servisa kroz razvoj kreativnih industrija (baziranih na multimedijalnim sadržajima) a naročito industrije igara koja u Srbiji beleži značajne rezultate (kompanije kao što su Nordeus, Eipix ili 3Lateral). Dodatno, 5G eMBB može da reši problem širokopojasnog pristupa internetu tamo gde ne postoje drugi tehnički i infrastrukturni uslovi da se ostvari, što u Srbiji može da bude rešenje u područjima koja su slabije pokrivena alternativnim tehnologijama.

Ključan razlog zašto se od 5G tehnologije očekuje mnogo, pogotovo u privredi, je zbog preostala dva servisa: mMTC i URLLC, koji ciljaju drugačiji tip korisnika mreže. Naime, pored ljudi koji mreži pristupaju preko svojih mobilnih uređaja, mrežu treba otvoriti za pristup milijardi novih uređaja ili „stvari“ koji bi autonomno kreirali i razmenjivali podatke preko mreže kroz koncept „Interneta stvari“ (IoT – Internet of Things). Procene kažu da će oko 50 milijardi stvari biti deo interneta do 2020. godine. Da pojednostavimo, mobilni operateri razumeju da danas svako na planeti ima mobilni telefon i da novih korisnika i rasta u tom domenu praktično nema, dok „stvari“ predstavljaju gotovo beskonačan izvor novih „korisnika“ mreže.

mMTC i URLLC nude dva različita 5G servisa ovakvim uređajima. mMTC (massive machine-type communications) se fokusira na masovnost i na potrebu da milijarde raznih senzora, brojila, alarma i sličnih uređaja u okviru npr. pametnih kuća, zgrada, gradskih infrastruktura, električne mreže, povremeno šalje podatke na mrežu i ovaj servis je osnova za IoT preko mobilne mreže. Međutim, osnovni „problem“ ovog servisa u 5G je što je prvobitnu verziju ovog servisa 3GPP već standardizovao u okviru 4G (izdanja 13 i 14) i to veoma uspešno. Kao rezultat, dve nove IoT tehnologije pod nazivom NB-IoT i LTE-M su danas dostupne u 4G mreži uz relativno jednostavno softversko unapređenje mreže. Primera radi, NB-IoT može da poveže do 50.000 jednostavnih senzora na 4G baznu stanicu, dok LTE-M nudi rešenje za zahtevnije senzore poput video kamera. China Mobile je počev od 2018. osposobila oko 200.000 4G baznih stanica za podršku NB-IoT uređajima i broj priključenih NB-IoT uređaja je već stigao do oko 650 miliona. Zbog uspešnog starta 4G NB-IoT, 3GPP je odložio standardizaciju mMTC servisa na drugu fazu 5G razvoja, kada bi mMTC trebao da postane nova i naprednija verzija NB-IoT tehnologije sa kapacitetom povezivanja od oko milion uređaja po kvadratnom kilometru!

Sa druge strane, URLLC (ultra-reliable low-latency communications) kao poslednji 5G servis se oslanja na ultra-pouzdan prenos paketa, sa gubicima u prenosu reda veličine jedan od milion paketa ili manje, zajedno sa ultra-malim kašnjenjem isporuke paketa mreži reda veličine od nekoliko ms. Svako ko se bavi bežičnim komunikacijama zna da su ovo izuzetno teški zahtevi, poslednji veliki izazov bežične tehnologije. Primene ovih servisa bile bi primarno u industriji, kao pouzdan bežični interfejs za povezivanje industrijske automatizacije (npr. robota), u saobraćaju za kontrolu autonomnih automobila ili dronova, u medicini za udaljenu hirurgiju gde su hirurg i pacijent fizički odvojeni a hirurg pokretima pomera udaljenog robota (u kombinaciji sa 5G eMBB servisom koji bi preneo UHD sliku), pa i u umetnosti za koncerte gde se delovi orkestra nalaze na različitim lokacijama, i mnogim drugim zanimljivim scenarijima (mnoge od ovih primena u hirurgiji, muzici, VR igrama se danas nazivaju „taktilni internet“ jer je reakcija mreže na nivou ljudskih čula i 5G je prva platforma koja treba da ovo ponudi). Međutim, iako se rad na URLLC servisu pokrenuo, još uvek nije jasno kada će 3GPP standardizacija doneti prva izdanja 5G standarda koja bi u potpunosti podržala ovaj servis.

Sada imamo dovoljno informacija da pokušamo da odgovorimo na pitanje. 5G će u prvoj fazi nastaviti ono što je 4G započeo, a to je dostupnost mobilnog interneta velikog protoka. Ovo će imati uticaja i na određene kreativne industrije, medije, online biznise i kreatore online sadržaja, kao i industriju igara u Srbiji, ali najveći uticaj će i dalje biti u domenu „običnih“ korisnika.

Izvan ovog tradicionalnog domena, 5G treba da nastavi razvoj IoT tehnologija, ali taj posao će prvo da pokrene 4G tehnologija kroz NB-IoT i LTE-M. Ovi standardi ciljaju značajan uticaj na privredu, pre svega na velike infrastrukture. NB-IoT je idejno zamišljen da omogući prikupljanje podataka sa tzv. pametnih brojila za očitavanje potrošnje struje, gasa, vode (zbog toga se tehnički insistiralo da NB-IoT ima dramatično veće pokrivanje od obične 4G mreže, pa tako brojilo iz podruma ili senzor iz podzemne garaže bez problema šalje pakete baznoj stanici na udaljenoj zgradi). U Srbiji je prelazak na ovakva brojila tek u povoju i postoji mogućnost da se to uradi preko NB-IoT (brojna prethodna rešenja pokazala su nedostatke). Možda i ključan sektor za NB-IoT u Srbiji je poljoprivreda i mogućnost uvođenja IoT tehnologija u poljoprivrednu proizvodnju (navodnjavanje, precizna merenja ambijentalnih uslova, podaci o kretanju mehanizacije). Takodje, svugde u svetu, NB-IoT je prepoznat kao odlično rešenje za logistiku, praćenje flota vozila i sl. (današnji NB-IoT uređaji uglavnom dolaze sa integrisanim GPS modulom). U okviru servisa javne gradske uprave, NB-IoT se pokazao kao odlično rešenje za tzv. pametne kontejnere (praćenje popunjenosti kontejnera), praćenje lokacija gradskih autobusa (uz pametne displejeve na stanicama), pametnih parkinga (obaveštavanja vozača o slobodnim parking mestima putem mobilnih aplikacija), povećanja energetske efikasnosti zgrada, merenje raznih parametara životne sredine u urbanim područjima i sl. Naravno, mogućnosti su ogromne i još uvek nepoznate, i tu je prilika kreativnim startap kompanijama da ponude nova i neobična rešenja. Upravo zbog toga bi od velikog interesa bilo da mobilni operateri što pre komercijalno ponude NB-IoT/LTE-M na teritoriji Srbije, što je nešto na čemu se intenzivno radi. Što se tiče sektora u kojem bi država trebalo naročito da stimuliše i pomogne primenu ovih tehnologija, na prvom mestu su svakako poljoprivreda i energija (energetska efikasnost), a onda i servisi gradske uprave kojima bi se poboljšala efikasnost i komfor života u urbanim sredinama (npr. u Beogradu u domenu saobraćajne infrastrukture).

4. Da li je Internet of things jedna od primena 5G? Kada bi građani u Srbiji mogli da primenjuju Internet of things? Kada će građani Srbije doći u vreme kada bojler u stanu možemo da uključimo iz kancelarije? 😊 (Šta vam govore iskustva iz ADVANTAGE projekta)

U prethodnom odgovoru smo delomično odgovorili na ovo pitanje. Dakle, da, svakako je IoT ključan aspekt 5G tehnologije, ali u početku će masovno povezivanje uređaja jos duži niz godina biti ostavljeno 4G mreži kroz NB-IoT. Kada 5G URLLC servis bude standardizovan, treba da očekujemo veliki interes industrije za 5G, što je nešto o čemu se mnogo priča i najavljuje.

Što se tiče građana i njihove direktne upotrebe IoT tehnologije, prvi kontakt sa mobilnim 4G/5G IoT tehnologijama će verovatno ići kroz velike sisteme (npr. pametna brojila, protiv-požarne senzore i alarme, parking senzore). Međutim, važno je reći da mobilni IoT dosta pojednostavljuje upotrebu IoT tehnologije i u kući. Npr. i danas je moguće povezati i kontrolisati napredne (tzv. pametne) kućne uređaje preko interneta (npr. skuplji klima uređaji ovo nude), ali rešenja su uglavnom bazirana na kućnim (indoor) bežičnim tehnologijama (Bluetooth, Wi-Fi) za koje vi morate da imate odgovarajuću podršku u vašem domu (npr. Wi-Fi ruter povezan na internet preko DSL ili kablovskih modema) i morate sami da uradite povezivanje kućnog uređaja sa Wi-Fi ruterom, brinete se da je Wi-Fi ruter aktivan i ispravan, itd. NB-IoT vam nudi da to zaobiđete i da vaš uređaj komunicira direktno sa baznom stanicom i to je dramatična prednost IoT preko mobilnih mreža, vama ostaje samo mobilna aplikacija na kojoj pratite i kontrolišete dešavanja na uređaju.

Naša grupa je aktivna u velikom broju EU finansiranih istraživačkih projekata koji se bave razvojem i primenama 4G/5G tehnologija. FP7 ADVANTAGE je bio jedan takav projekat fokusiran na prikupljanje i obradu informacija u budućim pametnim električnim mrežama (Smart Grid). Jedna od tema je upravo bila mogućnost prikupljanja podataka sa pametnih električnih brojila preko mobile IoT mreže (NB-IoT) sa obzirom na probleme sa postoječim rešenjima. Trenutni tekući H2020 projekat SENSIBLE se bavi primenom 4G/5G IoT tehnologija u pametnim zgradama. Opet je fokus na energetskoj efikasnosti i jedan od podprojekata na kojem radimo je optimizacija LED rasvete. Ideja je da se na osnovu prisustva i trenutne pozicije zaposlenih u velikim kancelarijskim prostorima, i na bazi njihove preferencije za nivoom osvetljaja na radnoj površini, optimizuje nivo LED svetala tako da svi zaposleni imaju željeni osvetljaj na radnoj površini, a sistem u celini troši minimalno energije.

Još jedan aspekt 4G/5G IoT tehnologije je izuzetno važan, a nismo ga spomenuli. To su automobili kao „stvari“ koje emituju veliku količinu informacija, koncept koji je danas sve popularniji (npr. svaki Tesla automobil prenosi ogromnu količinu informacija sa svojih senzora: kamera, lidara, radara, i sl. u Teslin „klaud“). Upravo ovo je zaokupilo veliku energiju 3GPP standardizacije u poslednje 2-3 godine, i možda je i razlog zašto se usporilo sa razvojem nekih 5G servisa (mMTC i URLLC), sa obzirom da je 3GPP prepoznao povezivanje automobila na mrežu kao prioritet jer nije želeo da propusti „momentum“. Kao rezultat, u okviru 4G standarda (izdanje 14), standardizovan je C-V2X standard, koji omogućava komunikaciju automobila i 4G mreže. Trenutno je u toku velika tehnološka, ali i politička, borba između ovog standarda i standarda za povezivanje automobila sa infrastrukturom pod nazivom ITS-G5 baziranom na Wi-Fi tehnologiji. Situaciju je dodatno zakomplikovala Evropska Komisija koja je usvojila ITS-G5 kao rešenje od interesa u EU, i time uskratila podršku mobilnoj industriji, ali preispitivanje ove odluke je u toku.

Srbija ima automobilsku industriju, kao i određeni ekosistem oko nje, ali se o tehnologijama kao što su ITS-G5 ili C-V2X veoma malo priča kod mobilnih operatera. Isto važi i za uvođenje i promociju električnih automobila, podrška za punjače električnih automobila i sl. Bilo bi veoma važno promeniti ovaj pristup jer postoji mnogo prilike da se kroz razvoj infrastrukture razvije i dodatna IT industrija i startapi u domenu automobilski-orjentisanog IT sektora (primer su uspešne kompanije kao RT-RK ili dolazak Continental kompanije).

5. Da li je uvođenje 5G mreže skupo? Koliko bi to koštalo državu, operatere?

Na ovo pitanje smo delomično odgovorili, ali uz podatke iz prethodnih odgovora, možda sada možemo reći više. Većinu zanimljivih servisa, ukljućujući IoT preko mobilne mreže (NB-IoT), moguće je realizovati sa relativno malim ulaganjima operatera. Industrija je to rešila modularnim dizajnom mrežne opreme, tako da je osposobljavanje jedne 4G bazne stanice da podrži NB-IoT često stvar samo unapređenja softvera (što je naravno nešto što operater mora da plati kao licencu proizvođaču opreme), tako da se izbegavaju skupi infrastrukturni zahvati.

Sa druge strane, prelazak na 5G ipak zahteva značajnu investiciju, počev od zakupa spektra do instalacije novih baznih stanica. Sa jedne strane, olakšavajuća okolnost je da su, kroz instalaciju 3G i 4G tehnologije, operateri sada već dovoljno iskusni u ovom poslu i prate ustaljene pristupe. Problem je što će u urbanim sredinama 5G zahtevati više lokacija za bazne stanice (dakle, neće biti dovoljno koristiti samo postojeće 3G/4G lokacije), što često znači dugotrajnu proceduru izbora lokacija, dobijanja dozvola, izvođenja radova, i sl. Ovo je možda samo naivna procena situacije, najbolja adresa za ove podatke su svakako mobilni operateri.

6. Da li bi građani imali dodatne troškove kada bi želeli da koriste 5G u svom domaćinstvu?

Svaka mobilna tehnologija dolazi sa dodatnim troškovima, na kraju krajeva, mobilni operateri moraju da ostvare i neki profit i za svaki servis vi potpisujete ugovor sa mobilnim operaterom. Glavnina zarade će verovatno ostati na ugovorima o uslugama za mobilnu telefoniju i internet, nešto što nam je već poznato iz prethodnih generacija. U prvih nekoliko godina, to je možda i jedini aspekt 5G mreže kojima će biti izloženi građani.

Ono što je novo je tarifiranje uređaja u okviru mobilnih IoT tehnologija, što će verovatno biti u početku interesantnije kompanijama ili gradskim upravama. Prva komercijalna ponuda NB-IoT servisa je krenula prošle godine. Npr. u SAD; T-Mobile je sredinom prošle godine ponudio NB-IoT pristup za 6 USD godišnje po uređaju sa ukupnim prenosom podataka ka mreži od 12 MB (ovo naravno zvuči kao malo podataka, ali treba imati na umu da IoT uređaji generišu vrlo male količine podataka. Npr. pametno brojilo može svega par puta dnevno da očita i pošalje trenutno stanje potrošnje). AT&T je ubrzo ponudio svoj servis za 5 USD godišnje po uređaju, dok je Verizon primenio drugačiji pristup i nudi mesečnu pretplatu od 1 USD i 50 KB podataka po uređaju.

Zamislite sada kompaniju koja radi isporuku poštanskih paketa i želi da prati i optimizuje kretanje flote svojih dostavljačkih vozila. Da li godišnji trošak od 600 USD na flotu od 100 vozila deluje mnogo za mogućnost praćenja lokacije svih vozila (naravno, ovo je cena samo prenosa podataka, uređaje i ostatak sistema potrebno je posebno finansirati)? U perspektivi, ovo je možda i tema za individualne korisnike (građane), mogućnost da koriste NB-IoT za „praćenje“ kućnih ljubimaca, pa čak i dece, a isto tako i vrednih prevoznih sredstava (automobila, motora, bicikala). Ovi servisi su već dostupni kod mobilnih operatera, ali će ih NB-IoT tehnologija učiniti jeftinijim, jednostavnijim i dostupnijim.

7. Koja nova zanimanja bi uveo 5G?

5G mreža u svojoj punoj verziji i skali može da se zamisli kao jedan ogroman sistem za prikupljanje vrlo raznorodnih podataka o našem okruženju. Bez ovih podataka, za mnoge stvari mi ne znamo u potpunosti šta se dešava i kakav uticaj imaju naše akcije na okolinu. Naravno, postoji domensko ekspertsko znanje za gotovo sve oblasti, od upravljanja saobraćajem, termoregulacije zgrada, organizacije kamiona za prikupljanje otpada u gradskoj čistoći, optimalno navodnjavanje njiva, i bezbroj drugih aplikacija i sistema, ali opšti modeli razvijeni od strane eksperata često ne odgovaraju potpuno konkretnoj situaciji. Oni nam svakako pomažu i dosadašnji razvoj tehnologije je baziran na takvim modelima, ali novi IoT sistemi sada nude jeftinu dostupnost podataka direktno „sa terena“.

Očigledno, 5G je prva tehnologija koja nam na integrisan i jednostavan način nudi da do podataka dođemo: da odaberemo šta da merimo, da izmerimo, da pratimo, analiziramo, predviđamo, itd, uz relativno razumne investicije. Trend je dakle u postepenoj fuziji između klasičnog pristupa modelovanja i matematičke analize (model-based), i pristupa vođenog podacima (data-based). U prilog ovom drugom metodu ide i dramatičan razvoj i uspeh određenih tehnika algoritama mašinskog učenja i veštačke inteligencije koje danas znamo pod imenom „duboko učenje“ (Deep Learning) a koji svoje „znanje“ crpe isključivo iz velikih količina podataka. Modelima smo do sada uspevali da „uhvatimo“ osnovne trendove, a sa podacima ćemo sada biti u stanju da ih fino optimizujemo na konkretne sisteme i okruženja. Saobraćaj nije isti u Bombaju, Šangaju, Parizu, Londonu, Beogradu ili Novom Sadu.

U smislu ovog gore-navedenog, 5G će zahtevati mnogo ljudskih resursa. Možda to u početku neće biti potpuno nova zanimanja, ali će svakako biti evolucija postojećih. Raspon je veliki, od telekom eksperata posvećenih instalaciji, razvoju i održavanju 5G mreže, preko inženjera elektronike koji su u stanju da razviju efikasne tzv. „embedded“ IoT uređaje za specifične primene uz minimalnu potrošnju i trajanje baterije od 10+ godina, do eksperata za analizu podataka i mašinsko učenje, eksperata za obradu signala (zvuka, video signala, vremenskih serija podataka sa senzora), naravno, sofverskih inženjera i programera mobilnih aplikacija, eksperata za tzv. Big Data infrastrukturu i servise, itd. Međutim, ono što je najvažnije je da će 5G dodatno ponuditi kreativnim ljudima da uz dobru ideju i minimalne investicije realizuju sopstveni startap i ponude neka nova neobična ali korisna rešenja.

8. Da li i pored trenda odlaska IT stručnjaka imamo dovoljno onih koji bi radili na uvođenju i implementaciji 5G mreže u Srbiji? Da li je to možda prostor za zaposlenje novih mladih stručnjaka i eventualno „sprečavanje“njihovog odlaska?

IT tržište u Srbiji se razvija veoma intenzivno. Postoje izveštaji koji govore o rastu od 20% godišnje (mada i u svetu ovaj sektor raste sa neobično velikim brojkama od preko 10% godišnje) i sa ukupnim izvozom koji premašuje 1B USD. Obrazovanje u domenu tehničkih i IT nauka je u istočnoj Evropi pa tako i Srbiji još uvek tradicionalno solidno, iako se primećuje trend povećanja kvantiteta a smanjenja kvaliteta studenata (ali ovo nije specifično samo za Srbiju). Trenutno je stanje prilično tržišno-orjentisano što je dobro, uz poneke intervencije države u vidu subvencija koje su izazvale kontroverzne reakcije. Opšti utisak je da se stvari kreću u dobrom pravcu, pogotovo u nekim sredinama u koje spada npr. i Novi Sad.

Odlivanje IT stručnjaka je teško sprečiti, čak i velike ekonomije to ne uspevaju. To su uobičajeno jaki „individualci“ koji vrlo malo zavise od okruženja i u stanju lako da promene sredinu i adaptiraju se na novo okruženje, a tipični motivi su bolji uslovi rada i veća zarada. Cirkulacija ovih ljudi nije nužno loša, IT stručnjaci koji odu često donose nazad nova znanja i osnivaju nove kompanije, i ključna stvar koju država može da uradi je da im olakša ovaj posao.

Obrazovni sistem je trenutno u stanju da prati potrebe za IT „radnom snagom“, i tu postoji razumevanje države za potrebama IT sektora. Ono što nismo u stanju da proizvedemo su „vrhunski eksperti“, koji slabo vide perspektivu u Srbiji zbog nedostatka značajne industrije ili kritične mase u akademiji ili istraživačkim institutima. Na kraju krajeva (a i samokritično), „eksperte“ najlakše kreiraju „eksperti“, što dovodi u pitanje i kvalitet naše akademije i istraživačkih ustanova da proizvedu vrhunske eksperte. Zbog toga je potrebna stalna evaluacija i upoređivanje kvaliteta naše akademije i nauke u odnosu na npr. evropski „prosek“. Odliv ovakvih ljudi je veliki problem za svako društvo jer prisustvo kritične mase eksperata u nekom domenu može dramatično da promeni stanje i pokrene razvoj. Naša grupa počinje uskoro trogodišnji EU H2020 projekat INCOMING čiji cilj je upravo to, da u saradnji sa tri vrhunske institucije u EU u domenu 5G tehnologije (Aalborg Univerzitet iz Danske, Chalmers Univerzitet iz Švedske i German Aerospace Center – DLR iz Nemačke) podignemo kvalitet naših mladih istraživača u domenu 5G IoT tehnologija i masovne i distribuirane obrade informacija u mreži.